Saran je po prirodi svastojed dok amur pripada biljojedima, mada u nedostatku njegove hrane nije mu strano uzeti i neki drugi mamac kao sto su mesni tj. animalnog sastava.
Danas i vrabci na granama znaju da saran i amur vole kukuruz, a oni malo iskusniji da se rado hrane i sledecim zrnevljem, vocem, povrcem i raznim bobicama kao sto su: Tigrov orascic, konoplja, grasak, pasulj, slanutak, kikiriki, badem, zob, psenica, jecam, riza, soja, krompir, jabuka, ljesnjak, tikva, tresnja, visnja, malina, kupina, sljiva, dud, rezdrelija, suncokret, spinat, trska, hrane za ptice i jos mnogo toga..
Svaki od ovih mamaca ima svoje prednosti i mane, ali pravilnom upotrebom istih mozemo ostvariti zavidne rezultate kako na rijekama tako i na jezerima.
Danas su nase rijeke izbombardovane kukuruzom pa ga sarani i rado jedu mada oni krupniji i iskusniji ga cesto izbjegavau iz nekoliko razloga: Ima ruzno iskustvo iz proslosti tj. mozda je nekada kacen na njega, velika kolicina mamaca odjednom sto mu je jako sumnjivo ili jednostavno mu je godinama dosadilo jesti jedno te isto, sve ovo vazi i za amura da nebih non stop navodio amur i saran, fokusiracu se na sarana, a vi znajte da se odnosi i na amura.
Upravo iz navedenih razloga ponekad je tesko upecati ribu na ovaj mamac, ne kazem da se nemoze, ali zahtijeva mnogo truda.
Mozete da imate izvrsno mjesto, da lovite na vodi izuzetno bogatoj ribom, a da ostanete bez ulova, upravo to se danas sve cesce desava nasim ribolovcima.
Ima dosta faktora, ali glavni je los mamac!
Danas moderniji ribolovci imaju svoje tajne recepte za pripremu mamaca te je totalno pomrsio konce starim i dugo neprikosnovenim ribolovcima koji su godinama lovili lijepe ribe, ali oni ne prate nove tehnike te su prosto poceli gubiti tlo pod nogama.
Pojavili su se novi ribolovci koji su preko noci poceli loviti kapitalne ribe, dok oni iskusniji i ne edukovani pored svoje bogate proslosti ostaju bez ulova.
Cak i kada jedan takav ribolovac peca pored vas kao i vi na kukuruz, on lovi, a vi ne (veoma komicne situacije). Razlog je upravo u pripremi mamca te jos nekim detaljima koji sveobuhvatno daju rezultat.
Da bi rijesili tu misteriju pazljivo procitajte nastavak teksta.
Da bi se postigao dobar rezultat nebitno na sta pecamo, staro pravilo je da se sa odredjenim mamcem prihranjuje mjesto duze vremena kako bi riba isti prihvatila kao svoju prirodnu hranu.
U samoj prihrani imaju neke bitne stavke kao sto je, kolicina ribe, pozicija, doba godine i na kraju kolicina prihrane sto je mnogo bitno, jer nam nije cilj nahraniti ribu i tako ostati bez ulova.
Danas je priprema mamca jako zahtijevan posao te iziskuje dobro znanje kako nebi dobili kontra efekat, raznim dodatcima mozemo ga preporoditi kao sto je dodavanje raznih aditiva, aroma, aminokiselina, enzima, bojenje mamaca itd..
Sve ovo zavisi od vode do vode jer presudna je procjena ribolovca sta uraditi, prvo je potrebno prikupiti sto vise podataka pa onda polako sloziti kockice i odluciti se za pocetni korak.
Jedna od prednosti lova raznim sjemenjem itd.. je sto su jako mali te pojavljivanjem u vodi riba je manje oprezna i brze ga prihvata kao nesto sasvim normalno pa rujuci po dnu i hraneci se cesto gubi na svom oprezu i
ima vece sanse da se upeca, ali to i nije uvijek tako, nazalost.
Danas je lako podijeliti ribolovce na Zitarice (stara skola) i Boile (nova generacija), mada je najbolje koristiti oboje!
Sve zitarice, bobice, sjemenje itd. su bogato mastima, ugnljenim hidratima (Secerima), a u saranov organizam ulaze u obliku prostih secera takozvanih monosaharida, najcesce glukoze.
Kada hrana udje u njegov organizam postoje dve opcije, a prva je unosi je mada za zadovoljenje njegovog bazalnog metabolizma ribi je potrebna sva unijeta energija pa dolazi do procesa trosenja glukoze iz krvotoka pa u jetri ne dolazi do stvaranja pozeljnih rezervi, Druga je pak kad unese vecu kolicinu hrane, odnosno vise nego sto mu je potrebno pa glukoza iz krvi lako zadovoljava sve potrebe i visak glukoze ide jetru gdje se pretvara u glikogen takozvanu energetsku rezervu za hladnije ili dane sa manje hrane. Nadam se da iz ovoga mozete zakljuciti sta je pozeljno za nas ribolovce?
Da bi saran minimalno zadovoljio svoje metabolicke potrebe treba nam hrana sa minimum 15% proteina u suvoj masi, a bas taj nedostatak imamo u ovim mamcima kao sto su razne sjemenke, zitarice, bobice itd..
Jedini iz ovog arsenala koji mogu da prodju su kikiriki i konoplja te ih nesmijemo izostaviti prilikom pripreme hranilista u potrebnim situacijama kako bi pripomogli i nasa primama bila kompletna.
Mnogi ribari su culi za ukiseljeni kukuruz i ostale mamce, ali kladim se i vjerujem da 90% njih ne zna sta je to zapravo te grijese umnogome kod ovakvog pristupa.
Da bi ukiseljen mamac bio lovan potrebna mu je odredjena mjera kiselosti, tacnije Ph 4, a i da takav ostane jer varijacija prema gore ili dole, nikako nevalja zato i nemamo rezultata.
Sta se zapravo desava prilikom kiseljenja odnosno prilikom procesa fermentacije:
Zahvaljujuci radu mikroorganizama prisutnih u vazduhu dolazi do promjene njegove strukture, a preporucljivo je sledece:
Da prvo krenu bakterije mlijecno kiselog vrenja te svojim enzimima pocnu da razgradjuju secer, te se kod idealnih uslova pretvara u mlijecnu kiselinu, e bas tu je potrebno sve zaustaviti jer je mamac idealan, a mala prisutnost sircetne kiseline ne smeta toliko, ali sta nastupa dalje..
Mamac nastavlja sa fermentacijom jer nemoze dugo da ostane u gore navedenoj fazi koja je idealna za ribolov, na nasu nesrecu nastupaju bakterije kiselog vrenja i razgradjuju ugljene hidrate na sircetnu kiselinu i alkohol sto nikako nije dobro za riblji organizam, na samom kraju dolazi jos gore bakterije buterno kiselog vrenja, a mamac poprima uzegli kiseli miris zato sto su svi ugljeni hidrati koji su ostali degradirani u buternu kiselinu te poprima cestice toksicnog otpada kao sto su vodonik, ugljen dioksid i ostali tipovi bakterija i gljivica koji su otrovni. Takav mamac nema dovoljno mlijecne kiseline koja bi ih prirodno konzervirala, te ga je potrebno baciti, ali ne u vodu vec u kantu za smece!
Poznati ribolovci ovakve mamce prave potpuno drugacije te ih tretiraju raznim aminokiselinama, te raznim stimulatorima apetita za ribu. Imamo i neke proizvode koji su potpuno termostabilni pa ih mozemo koristiti i u boilama. U sustini potreban nam je rad korisnih bakterija i gljivica kao i ljudima poput jogurta.
Bitno je da ribi postavimo obilan i uravnotezen svedski sto koji varira od godisnjeg doba, a samim tim i lokacije te drugih prirodnih faktora.
Sve nase zrnevlje, zitarice, bobice i sjemenke mozemo kuvati, peci, a neke koristiti i sirove.
Mnogi ribolovci prave smjese te razne pogace od zrnevlja, a pozeljno ih je koristiti sa boilama te peletima kako bi dobili pravi ucinak.
Bistro.