Solunarne tablice predstavljaju samo jednu alternativu opsteg uspjeha u ribolovu i uvijek treba racunati i na ostale cinioce koji mogu cesto i prevagnuti poput: bistrina ili zamucenost vode, trenutni vazdusni pritisak, temperatura vode, brzina protoka, smjer i jacina vjetra, oblacnost, dnevni ili nocni ribolov itd..

Osnovni prirodni faktori koji utiču na uspjeh u ribolovu su godišnja doba, solunar, doba dana, vodostaj, boja vode, meteorološke promene, mrijest itd..

Godisnja doba:

Proljeće karakterišu uglavnom veoma visoki vodostaji reka, zbog otapanja snega na planinama. To reke čini gotovo jednolično bujičastim, bez veće razlike između matice, vira, tišaka i preliva, te je riba još uvek ''razbijena'' a čitava voda je postala jednoliko ribolovno mesto. Period koji volimo i ne. Ne volimo ga jer voda dobije snežno belu boju, reke se izlivaju, mnogi tereni za ribolov su nepristupačni, a i počinje mrest salmonida. Sa druge strane, jezera počinju da žive, riba kreće iz zimovnika i počinje tražiti hranu, primičući se obalama i tražeći plića, osunčanija mesta. U ovom periodu, kako voda još uvek ima zimske karakteristike, tj. temperatura vode je veoma niska, što ribu čini manje pokretljivom, a kako riba izlazi iz zimskog ''posta'', postaje manje izbirljiva, te uzima gotovo sve što prođe pored nje. Zagrevanjem površine vode, otpočinju prolećna strujanja od dna prema gore, koja dižu mnoge hranljive sastojke sa dna. Kako gornji slojevi tada bivaju prepuni hrane za ribu, i kako ona masovno kreće za njom, to čini te slojeve i gotovo jedinstvenim ribolovnim mestom. Plovak na jezeru, definitivno je moj savet. Mušičari masovno izlaze na ''otvaranje sezone''. Ulovi su nešto ređi s' početka proleća, ali, sa lepim vremenom i stabilizacijom vode, kapitalni primerci se love.

Ljeto karakteriše naglo zagrevanje površinskih slojeva vode, što pastrmskim vrstama počinje da smeta, te se kriju u dublje virove, pod okapine i podvodne stene, prepunih larvi vodenih insekata, koji čine i osnovu njene ishrane. U lov izlaze isključivo noću i u ranim jutarnjim satima. U priobalnom delu, obraslih rastinjem, mnoštvo insekata pada na vodu, čineći glavni izvor hrane sitnije pastrmke, lipljena, a pogotovo klena u ovom periodu. Najuspešniji rezultati u lovu pastrmke u ovom periodu, postižu se ujutru, na varalice na prelivima ili na mokre mušice i nimfe, dok se posle podne i predveče situacija menja. Kako se mušice roje na površini vode, pastrmka i lipljen se dižu na površinu i kupe ih. Tada im treba plasirati suve mušice. Treba naglasiti da je u ovom periodu, sitna riba u plićacima, a krupnija na ulazu ili na izlazu iz vira. Mladica nešto bolje podnosi porast temperature vode, ali u potrazi za kiseonikom, odlazi u bukove ili na ušća manjih reka bogatih kiseonikom, izlazeći u lov na prelive isključivo noću i rano ujutru. Od grabljivica, u ovom periodu, najinteresantniji je som, koji intenzivno lovi 24h dnevno, mada se najbolji rezultati postižu posle podne i predveče ili rano ujutru dok traje jutarnja svežina. Što se smuđa i štuke tiče, u ovom periodu su prosečno aktivni na mirnim vodama. ''Bela'' riba, intenzivno se hrani na prelivima i razlivima, guleći ''travu'' sa kamenja, do se šaran lovi pretežno noću. Šta reći, osim, omiljeno godišnje doba? Riba se intenzivno hrani, vreme i nama odgovara a i godišnji odmori i raspusti su tu. Vreme, kada je sa vode, veoma teško otići.


Jesen je uglavnom dobra, pogotovo pre obilnih kiša i porasta reka. Septembar mesec, mnogim ribolovcima je najomiljeniji mesec u godini. Mušičari uživaju pecajući lepe primerke lipljena i pastrmke na suve mušice, mesec kada šarandžije ne idu kuci sa vode, a o plovkarošima ne treba govoriti..Čuvarke su pune. Period kada se se riba sprema za zimu, te postaje halaplljiva i kapitalni primerci su česti, pogotovo grabljivica koje lako pronalaze plen.

Zima , meseci mladičara . Da, zimski period ''donosi'' najviše mladica, ako se izuuzme pecanje noću u toku leta i jeseni. Takođe, period u kome radi manjić i skobalj, koji se jati u zimovnike. Mnogi ovaj period ipak koriste kao pripremni period za predstojeću sezonu.

Uticaj sunca i mjeseca u ribolovu:

Kako bi bolje shvatili životinjski svet, a pre svega svet riba i njegovu duboku povezanost sa prirodom i određenim vremenskim uslovima, ribolovci su morali dobro proučiti neke zakone u prirodi, uticaje različitih faktora na vodeni svet koji u mnogome utiču na ponašanje riba a pre svega na njihov apetit. Iz svakodnevnog života, poznato nam je da neki faktori kao što su povećanje ili pad vazdušnoh pritiska izazivaju promene u ponašanju ljudi. Noć punog Meseca karakteriše promena u ponašanju nekih životinja. Tako ovi i drugi prirodni faktori, utiču na ponašanje riba. I sami ste verovatno primetili ,,cugove’’ određenih vrsta, uvek u određenim fazama Meseca. Ali, mnogi nisu mogli precizno objasniti te pojave, te su se jednostavno prema tome postavili kao prema nekom starom pravilu koje se prenosi s’ kolena na koleno ili su nešto o tome čitali u časopisima prikazano kao ,,ribolovački kalendar’’ ili Solunar. Međutim, teorija Solunara, zaista postoji.



Teorija solunarnih tablica:

Posmatrajući kako se pastrmke hrane samo u određeno vreme, iako su atmosferski uslovi, količine hrane i mnogi drugi faktori bili isti John Alden Knight, počeo je izučavati ovu pojavu. Značajni pomak u istraživanju, napravio je u februaru 1926-e godine, pecajući na nekom jezeru na Floridi, prateći uputstva i savete jednog iskusnog čuvara. ,, Mesec mora biti gore ( pun) ili dole (mlad), tj, u smeru meridijana ezera, ako se hoće dobar ulov’’. Savet se ispostavio korisnim, ali, priča se ovde tek počinje, kao I dalja ispitivanja. Primenjujući ovo pravilo na nekim severnim vodama Amerike, nije se mogao pohvaliti nekim posebnim rezultatima. Razlog neuspeha, tražio je u drugim faktorima kao što su: Sunce, Mesec, temperature, vetar, atmosferski pritisak, ishrana, sezona, godišnje doba, količine padavina, plima i oseka…
Nakon dužeg proučavanja, dolazi do zaključka da su od značajne važnosti za ribolov odnosi: Sunce-Mesec-plima-oseka.
Ali, kako ovi činioci utiču na slatkovodne ribe i kakve veze imaju plima i oseka sa njima, objašnjava nam Knight, na osnovu ponašanja morskih crva u akvarijumima u Njujorku. Daleko od mora, u momentu oseke, morski crvi, zatvarali su poklopce svojih rupa. Takođe, interesantno je ponašanje školjki, čuvanih u mračnom podrumu, koje počinju fosforescirati tek kada zađe Sunce. Kako bi dokazao da ovi činioci utiču i na slatkovodne ribe, daleko udaljene od mora, na njihovu ishranu i aktivnost, vodeći brigu o ritmu plime i oseke, Knight je izradio tablice vremena lova, prilagođene pojedinim kontinentima. Lov prema tablicama, pokazao se uspešnim.

,,Privlačnost Sunca i Meseca, koja se može pojačavati prema Zemlji, ako su Sunce i Mesec u istom pravcu, ili smanjivati ako je Sunce na jednoj, a Mesec na drugoj strani Zemlje, faktori su koji podstiču ribe da se hrane i love. Ta je aktivnost najjača u času najveće privlačnosti, a zove se solunarni period''. - John Alden Knight

Kada se činioci koji prouzrokuju plimu i oseku (Sunce i Mesec), sastanu u dužinskom meridijanu te tačke, nastaje solunarni period jedne zemljine tačke. Događa se po četiri puta svakog dana, obuhvatajući dva maksimalna perioda - jače aktivnosti riba i dva minimalna perioda - njihove slabe aktivnosti. Kao što je pomenuto, postoje dva maksimalna i dva minimalna perioda, iako znamo da Sunce i Mesec ,,prolaze'' samo po jednom u toku dana. Razlog tome je što postoje plima i oseka sa dve suprotne tačke na Zemlji. Solunarne tablice označavaju ne vreme plime i oseke, koje su inače u zakašnjenju jer im treba vremena da se pokrenu, dok riba odmah reaguje na sunčevu i mesečevu privlačnost, nego čas kada Sunce i Mesec prolaze kroz meridijan i kada je aktivnost riba najveća. Međutim primetivši, koliko je ipak u njegovom posmatranju važna privlačnost, počečeo je ispitivati kolika je ta privlačna moć, odnosno koliko je snažno njeno delovanje. Poznato je da se Zemlja deformiše zemaljskim plimama i osekama koje dva puda dnevno izdižu njenu koru od 60 do 180 cm.
Knightove tablice, veoma su korisne u savremenom ribolovu i neizostavni su deo ribolovnih kalendara. Ovaj fenomen privlačenja, kao i sva druga živa bića, osećaju i ribe. Ispitivanja su pokazala i da mušice čak izlaze, odnosno, često se legu u solunarnom periodu, a retko u doba izvan njega. Takođe izvršen eksperiment na ribama, izleženim i odgajanim u akvarijumu. Odgojene ribe, koje nikada nisu bile u svom prirodnom staništu, puštene se iz akvarijuma u neko malo jezero. Istog trenutka su se sakrile u granje. Ali, samo dva sata kasnije, dolazi solunarni period. Ribe izlaze iz skrovišta i počinju se hraniti, van uobičajenog redosleda obroka, veštačkim putem nametnutim od strane čoveka, na koje su se naviknute, što nastavljaju činiti i svakog narednog dana. Ova Knightova teorija, u prvi mah, bila je teško prihvaćena, čak i u društvu njegovih prijatelja. Jedan klupski prijatelj, reka mu je: ''Ideja je potpuno luda i ja ne verujem ni u jednu reč... ali ta proklta stvar ipak ide.''
Kao što smo već rekli, privlačnu snagu pripisujemo Suncu i Mesecu. Aki ako im pripisujemo samo nju, onu istu koja prouzrokuje plimu i oseku, priznajemo da malo ostaje od njenog uticaja na pastrmku, od recimo jednog kilograma među tolikim drugim uticajima koji su jači. Moglo bi se još mnogo toga prigovoriti, kao već pomenuta priča o morskim crvima i školjkama koji zatvaraju svoje poklopce u vreme plime i oseke, a ne u času solunarnog delovanja, koje je nešto ranije od njih. Dolazimo do zaključka, da je u pitanju možda instinktivni osećaj ritma plime i oseke. Međutim, šta ako pretpostavimo da uz solunarnu privlačnost mogu delovati i druge sile? Recimo radijacija i ostale? Moramo priznati da je naše znanje još nemoćno da ih razume i proračuna, te one za sada ostaju nepoznate. Ipak, solunarnu teoriju, fizičku silu privlačnosti, koju možemo proračunati, a koja uzrokuje plimu i oseku, ne treba odbaciti kao faktor koji utiče na aktivnosti ribe i voljom za traženje hrane. Treba samo brojnim i trajnim opažanjima ustanoviti njenu tačnost i potkrepiti solunarnu teoriju iskustvima sa reka bogatih ribom.
Prvi naučnik, koji je proučavao solunarnu teoriju, podstaknut Knightovim otkrićima, francuz, Pjer Barbelion, sačinio je osnovu za solunar koja precizno ukazuje kako mesečeve mene utiču na uspeh u ribolovu. Prema Barbelionu, najbolji rezultati u ribolovu, postižu se u periodu prve četvrti Meseca, a naj lošiji za vreme punog Meseca.
Solunarne tablice, u današnje vreme, veoma su cenjene, kako među početnicima, tako i među iskusnim ribolovcima. Naravno, ne treba nikada zanemariti i druge faktore. Treba napomenuti da se izrađuju svake tekuće godine nanovo, a prema kretanjima Sunca i Meseca.
Još jedna napomena za one, koji pomalo imaju problem sa orjentacijom kada pogledaju u Mesec i ne mogu da odrede u kojoj je fazi i sa koje strane se ''puni'' a sa koje ''prazni'' : ''Kada vidite da Mesec počinje sa desne strane i liči na latinično slovo ''D'' , znajte da Mesec ''deblja'' , tj. sledi pun Mesec... Kada na nebu vidite Mesec koji sve više počinje da liči na latinično slovo ''C'', znajte da Mesec ''crkava'', tj. sledi faza bez Meseca, odnosno da sledi mlad Mesec''.

MESEČEVE MENE

Mlad mesec
neosvetljena strana Meseca je okrenuta ka
Zemlji i zato ga ne vidimo.

Prvi dan – najbolje do 9 časova. Drugi dan – najbolje do 8 časova. Treći dan – najbolje do 13 časova. Četvrti i peti dan – najbolje do 16 časova. Šesti i sedmi dan – najbolje od 9 do 16 časova.


Prva četvrt
četvrtina Meseca je osvetljena direktnim zracima
Sunca i osvetljeni deo se povećava

Prvi dan – dobro ujutru, podnošljivo popodne. Drugi dan – dobro ujutru, najbolje popodne. Treći, četvrti i peti dan – podnošljivo. Šesti dan – najbolje od 13 časova. Sedmi dan – dobro čitavog dana.


Pun mesec
osvetljena strana Meseca je okrenuta ka Zemlji
i ceo Mesec je osvetljen sunčevim zracima

Prvi dan – podnošljivo. Drugi dan –loše. Treći dan –veoma loše. Četvrti dan –vema dobro. Peti dan – dobro ujutru. Šesti dan – dobro samo rano ujutru. Sedmi dan – dobro samo do popodne.


Poslednja četvrt
četvrtina Meseca je osvetljena direktnim zracima
Sunca i osvetljeni deo se smanjuje

Prvi dan – dobro posle 12 časova. Drugi dan – veoma dobro popodne. Treći dan – dobro posle 15 časova. Četvrti dan – podnošljivo posle 17 časova. Peti dan – dobro popodne. Šesti i sedmi dan – veoma dobro popodne.


Napomena : solunarski kalendar mnogi ribolovci poštuju i prema njemu odlučuju kada će na vodu.
U velikom procentu, zaista pomaže ali, često mi se događalo ga postignem dobre ulove iako je prognoza bila loša. Pogotovo kada je ''bela'' riba u pitanju. Što se tiče lova soma, iz ličnog iskustva tvrdim da se najbolji rezultati postižiu u sedmici poslednje četvrti, a smuđa , kada se Mesec ''puni'' .
Takođe , mnogi tvrde da se leti, kada je dan najtopliji ( od 12 do 16 časova ), krupni primerci plemenite ribe ne love.
To nije istina jer se tradicionalno som na reci Drini, ispod Starog mosta u Malom Zvorniku i u Budišiću na Zvorničkom jezeru lovi baš po najvećim vrućinama. Leta 2008. godine, najveći broj mladica je ulovljen , takođe u podne i to na peša .

Vremenska prognoza i ribolov:

Mnogi ribolovci, redovno prate vremensku prognozu, ali, ne samo zbog toga da ih ne bi zadesile vremenske nepogode na vodi, već i da bi predvideli aktivnost ribe tog dana. Poznato je da se som ''podiže'' na detonacije, jake vibracije. Kako ga buka unervozi, krece u potragu za njenim izvorom, postajuci veoma halapljiv, pa otuda i tehnika lova soma bućkom. Tako da nakon grmljavine, budite sigurni da se brko mota negde blizu površine. Naglim povećanjem vazdušnog pritiska , krila insekata koji lete iznad vode ''vlaže'' i postaju teška, te oni masovno padaju na vodu. Tada se mogu primetiti koncentrični krugovi na vodi kao i pljuskanje ili iskakanje ribe, u zavisnosti o kojoj vrsti je reč. Takav dan, odličan je za mušičarenje. Na nekim jezerima, kao što je Radaljsko jezero, nakon letnjeg pljuska i naglog zahlađenja u lenjim danima, šaran i deverika prosto polude. Na plovak, kao i tehnikom dubinskog ribolova, tada se postižu najbolji rezultati. Prvi sneg na Zvorničkom jezeru, donosi lepe ulove šarana i krupne babuške. Naglo zimsko zahlađenje izaziva manjića da krene u lov. Dok padanje suvog snega na temperaturi od oko 0°C, obično vezujemo za ušpešan lov mladice i slično. Posmatrao sam ponašanje nekih vrsta slatkovodnih riba u ribnjaku, koji je moj otac, još kada sam bio dete, napravio upravo iz tih razloga. Po ponašanju riba pred i u toku svake veće promene vremena, može se tačno zaključiti kada je aktivna i u kojim slojevima vode. Ali, jedna od najinteresantnijih pojava je tzv. ''čikov meteorolog'' . Priču sam čuo od par prijatelja i setio se da mi je i deda o tome govorio :
U akvarijum sa 2-3 cm debelim slojem peska na dnu, staviti par čikova. Pred svaku veću promenu vremena, toliko s uzbune, da podizu pesak i mute vodu. Inače leže i gotovo uvek su mirni.


'' Kada se u letnjem periodu posle kratkog iznenadnog pljuska ili gomilanja oblaka bez vetra i padavina, a pri visokoj temperaturi počnu rojiti mušice iznad površine vode jer su im krila otežala, prihvati se mahača i spremi se za bal na vodi. Lipljan i pastrmka će kupiti gotovo sve što im padne na vodu.. A ako se zadesiš u sred letnje grmljavine, sačekaj da prođe, a zatim brki ponudi kašiku na metar ispod površine..'' – deda Rako

Atmosferski pritisak – Po John Alden Knightu je naj važniji i naj presudniji za aktivan lov ribe.
Riba svojim mjehurom reaguje kao naj osetljiviji barometar.
Nepisana Pravila:
-   baro pritisak u porastu – obećava dobar uspeh u ribolovu
-   baro pritisak stalan i visok – osrednji uspeh u ribolovu
-   baro pritisak stabilan i nizak – osrednji uspeh u ribolovu
-   baro pritisak u padu – veoma loš uspeh u ribolovu

Solunarna prognoza i tablice:

Lovci i ribolovci su videli i saznali vlastitim iskustvom da je životinjski svet duboko vezan sa prirodom i da određeni vremenski uslovi deluju i na sve živo u njoj. Zna se da ni čovek, kao deo prirode, nije isključen u svom ponašanju od delovanja vremenskog faktora. Poznata su ispitivanja koja su dokazala da za vreme povećanog pritiska ili juga ljudi postaju nervozniji, broj saobraćajnih nesreća raste, da se bude neke stare preležane bolesti itd. Ali, i životinje i ribe takođe menjaju ponašanje prema određenim vremenskim uslovima. Posebno slatkovodne ribe reaguju na svaku izmenu situacije u reci u kojoj žive, a o tome bi sportski ribolovac svakako morao nešto da zna.

Dnevne varijacije:        

   Solunarni period jedne zemljine tačke nastaje kada se uslovi koji prouzrokuju plimu i oseku (Sunce i Mesec) sastanu u dužinskom meridijanu te tačke. To se dogadja svakog dana po četiri puta obuhvatajući dva maksimalna perioda jače aktivnosti riba i dva minimalna perioda njihove slabe aktivnosti.

   Ali, zašto dva perioda veće aktivnosti, kad Sunce i Mesec prolaze samo u jednom danu? Zato, jer plima i oseka postoje istovremeno u dve suprotne tačke na Zemlji.

   Solunarne tablice ne označavaju baš vreme plime i oseke, nego čas kada Sunce i Mesec prolaze kroz meridijan i kada je aktivnost riba najveća. Plima i oseka nešto su u zakašnjenju i treba vremena da se pokrenu, dok riba odmah reaguje na sunčevu i mesečevu privlačnost. Knight je štampao ove tablice i one su imale veliku prođu na tržištu.

   No, kakva je sila u delovanju, kolika je ta privlačna moć - pitao se Knight. To i nije važno, jer ona postoji. Zemlja se deformiše zemaljskim plimama i osekama koje izdižu njenu koru od 60-180 cm dva puta dnevno. Ribe u vodi imaju dobre uslove da osete taj fenomen privlačenja koji, izgleda, zahvata sva živa bića. Mušice izlaze, odnosno one se često legu u solunarnom periodu, a retko u doba izvan njega. Ribe odgojene u posudama i istresene u neko malo jezero, odmah se skrivaju. Dva sata kasnije dolazi solunarni period i one idu aktivno za hranom zaboravljajući odmah na uobičajeni redosled obroka na koji su se navikle u bazenu.

   To su iskustva Knighta u vezi sa njegovom teorijom. Jedan od njegovih klupskih drugova je rekao “Ideja je potpuno luda i ja ne verujem ni u jednu reč... Ali ta prokleta stvar ipak ide”.

   Ako Suncu i Mesecu pripisujemo samo privlačnu snagu, onu istu koja prouzrokuje plimu i oseku, priznajmo da malo ostaje od njenog uticaja na pastrmku, od recimo jednog kilograma među tolikim drugim uticajima koji su jači. Naravno, moglo bi se još mnogo toga prigovoriti kao i to da ranije spomenuti morski crvi i školjke zatvaraju svoje pokopce u vreme plime i oseke, a ne u času solunarnog delovanja koje je nešto ranije od plime i oseke. Možda je to instinktivni osećaj ritma plime i oseke?

   Ako, naprotiv, pretpostravimo da uz solunarnu privlačnost mogu delovati i druge sile, na primer radijacija i ostale, moramo priznati da je naše znanje još nemoćno da ih razume i proračuna, te da one za sada ostaju za nas nepoznate. Fizička sila privlačnosti, koju možemo proračunati, a koja uzrokuje plimu i oseku, pokazuje se određenom fiziološkom manifestacijom, to jest voljom riba za traženjem hrane, ne sme se, ipak, potpuno odbaciti i zanemariti. Treba samo brojnim i trajnim opažanjima ustanoviti njenu tačnost i potkrepiti solunarnu teoriju iskustvima sa reka bogatih ribom. Mnogi ribolovci, dobri i bistri posmatrači, daju potvrdu osnovama ovoj teoriji.

   Solunarne tabele predstavljaju samo jednu alternativu opšteg uspeha u ribolovu i uvek treba računati i na ostale činioce koji mogu često i prevagnuti te se ne treba u njih uzdati 100%.
izvor: Natura.